Emocionalna Inteligencija: Ključ Uspeha i Ličnog Zadovoljstva

Biti pametan do sada je uglavnom značilo imati visok koeficijent inteligencije (IQ). A šta je sa koeficijentom emocija (EQ)? Današnja nauka zaključuje da društveno najuspešniji i lično najzadovoljniji pojedinci nisu oni što ih obeležava puki visoki broj racionalne inteligencije.

Šta je emocionalna inteligencija?

Potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji - sposobnosti da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvaraju dobri odnosi, da se bude privlačan, kao i drugim emocionalnim veštinama koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan, a time koristan kako sebi tako i okolini.

Mnogi izuzetno inteligentni ljudi se u životu jednostavno ne snađu. To može značiti da su im nedostajale veštine kao što su borbenost, samokontrola, istrajnost, samomotivacija, snalaženje u grupi, empatija.

Test emocionalne inteligencije

Za početak, test na pitanje IQ testa - odgovorite sa T (tačno) ili N (netačno):

1. Ako me verbalno napadnu, obavezno se razljutim
2. Dobro se nosim sa tuđim osećajima tuge, čak i mojih najbližih
3. Ukoliko mi neko preti fizički, osećam ljutnju i strah
4. Mogu se odlučiti da volim nekoga, a onda to i pokazujem
5. Dobro podnosim tuđi gnev i mržnju
6. Zbog nekih stvari se redovno brinem
7. Ponekad i u nekim situacijama osećam stid
8. Osećaji ljutnje neprestano mi se vraćaju zbog pojedinih situacija ili osoba
9. Zbog nekih stvari iz moje prošlosti osećam stid
10. Ponekad se osećam poniženo

Poželjni odgovori:

1.N, 2.T, 3.T, 4.T, 5.T, 6.N, 7.N, 8.N, 9.N, 10.N

Najvažnije od svega je da budemo iskreni sa sobom i da shvatimo da možemo voljno uticati na naše emocionalne reakcije. To se uči.

Razvijanje emocionalne inteligencije

Emocionalna inteligencija je zaista važna pa se kao takva danas proučava i na fakultetima. Za razliku od intelektualne inteligencije koja se može razvijati u određenoj dobi i do određenih granica, emocionalna se može razvijati bez obzira na životnu dob.

Svako može da nauči da komunicira i kontroliše emocije, da razvije osećaj empatije, da spozna sebe ako to želi i da posveti tome određenu pažnju. Ponekad to nije lako, ali se isplati.

Neurologija emocija

Za naše emocije je kriva izvesna žlezda - amigdala koja živi i radi u našem mozgu. Ona je skladište svih naših zapamćenih emocija i zbog toga smo u stanju da nekad emotivno reagujemo i pre nego što smo zaista svesni situacije.

Amigdale su nervno povezane sa mnogobrojnim moždanim centrima, pre svega neokorteksom, vizuelnim korteksom i talamusom. Obe žlezde sadrže mnogobrojne receptore i učestvuju u stvaranju neurotransmitera kao što su dopamin, serotonin, norepinefrin, epinefrin itd.

Kako podstaći emocionalnu inteligenciju kod dece?

Sve se to radi u ranom detinjstvu. Emocionalna inteligencija je urođena, ali na njoj mora da se radi kako bi se uspešno razvila. Prema jednoj definiciji, to je urođena mentalna sposobnost koja je osnova emocionalne osetljivosti i potencijala za savladavanje veštine upravljanja emocijama.

Roditelji treba da ih prepoznaju kako bi decu naučili da ih kontrolišu. Emocionalno osetljivo dete lakše će prepoznati nebezbedne, opasne i rizične situacije i reagovaće adekvatnije od ostalih vršnjaka.

Zaključak

Emocionalna inteligencija nije samo teorija - ona ima direktan uticaj na kvalitet našeg života. Kontrola emocija ne znači njihovo potiskivanje, već postizanje ravnoteže. Sposobnost upravljanja svojim emocijama i razumevanje emocija drugih ljudi može biti ključ ne samo za uspeh u karijeri, već i za zadovoljavajuće lične odnose i opšte blagostanje.

Dok IQ može biti fiksiran, EQ možemo stalno razvijati i usavršavati tokom celog života. Rad na emocionalnoj inteligenciji je investicija u sebe koja donosi dugoročne rezultate u svim aspektima života.