Stručni ispit za BZR: Kompletan vodič kroz pripremu, polaganje i budućnost licence

Polaganje stručnog ispita za sticanje zvanja lica za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom i odgovornom oblastí. Na osnovu brojnih iskustava, pitanja i nedoumica koje su kandidati delili, prikupili smo sveobuhvatne informacije koje će vam pomoći da se što bolje pripremite i samopouzdano izađete na ispit.

Osnove: Šta treba da znate pre prijave?

Stručni ispit se polaže u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu u Beogradu. Za prijavu je potrebno podneti obrazac 1A, dokaz o uplati takse i kopiju diplome overenu kod notara. Prijava se šalje poštom na adresu Uprave. Važno je napomenuti da obuka nije obavezna, ali mnogima pomaže da sistematizuju znanje i razjasne nejasnoće, posebno ako nemaju prethodno iskustvo iz oblasti. Nakon prijave, poziv za polaganje stiže u proseku nakon mesec do dva meseca. U normalnim okolnostima, polaganja su bila gotovo svakog vikenda, ali usled epidemioloških mera, moguće je da su termini ređi i da se formiraju manje grupe.

Struktura ispita: Četiri ključna dela

Ispit je podeljen u četiri jasno definisana dela, a poznavanje ove strukture je osnova za efikasnu pripremu.

1. Opšti deo - Međunarodno i domaće zakonodavstvo: Ovo je najlakši deo ispita. Ispituju se osnovni principi iz medjunarodnih konvencija (kao što je Konvencija 161 o službama medicine rada), Direktive 89/391/EEC, osnivačkih ugovora EU, kao i osnove domaćeg zakonodavstva iz oblasti rada, zdravstvenog i penzijskog osiguranja. Ispitivači su na ovom delu veoma korektni i dovoljno je da znate suštinu.
2. Pismeni deo - Procena rizika za konkretno radno mesto: Dobijate radno mesto (npr. zidar, elektromonter, automehaničar, viljuškarišta, krojac) i imate ograničeno vreme od 2 sata da izradite procenu. Ključno je znati da literatura nije dozvoljena, osim liste opasnosti i štetnosti koju možete poneti ili koju vam oni daju na licu mesta. Morate napisati opis posla, prepoznati opasnosti i štetnosti, izvršiti procenu rizika po izabranoj metodi (npr. Kinney metoda je često korišćena), definisati preventivne mere i zaključiti da li je radno mesto sa povećanim rizikom. Pazite: rad na visini ili u dubini uglavnom automatski podrazumeva povećani rizik.
3. Usmeni deo - Procena rizika (teorijski deo): Nakon pismenog, usmeno branite svoj pristup. Pitanja se tiču teorijskih osnova procene: ko određuje lica za procenu, šta sadrži plan sprovđenja postupka, šta je snímak organizacije rada, grupisanje opasnosti i štetnosti, sadržaj stručnog nalaza.
4. Usmeni deo - Pravilnici: Najobimniji i za mnoge najteži deo. Izvlačite ceduljicu sa tri pitanja iz brojnih pravilnika. Morate pokazati detaljno poznavanje propisa o buci, vibracijama, mašinama, gradilištima, azbestu, biološkim štetnostima, radnoj okolini i slično. Posebno se obratite pažnju na brojčane vrednosti (granične i akcione vrednosti za buku, vibracije, osvetljenje), mere zaštite i tehničku dokumentaciju.

Kako se pripremiti? Iskustva sa terena

Učenje za ispit zahteva strpljivost i sistematičnost. Evo nekoliko saveta iz prve ruke:

• Koristite zvanične izvore: Sve važeće propise možete preuzeti sa sajta nadležnog ministarstva. Osnovni dokument za pripremu je Pravilnik o programu, načinu i visini troškova polaganja stručnog ispita, jer u njemu stoji tačna lista propisa koji se ispituju.
• Skripte mogu pomoći, ali nisu svemoćne: Na forumima se nude razne skripte koje sumiraju gradivo. One mogu biti dobra polazna osnova, ali nikada ne zanemarujte čitanje celih pravilnika. Skripte često nisu ažurirane, a propisi se menjaju (npr. pravilnici o buci i vibracijama su izmenjeni 2019., uveden je novi pravilnik o izveštaju o povredi na radu itd.). Takođe, mnoge skripte propuštaju ključne stvari poput detaljnog opisa metoda za procenu rizika.
• Fokus na ključne oblasti: Izdelite svoje učenje. Za opšti deo dovoljno je temeljno iščitavanje. Za pravilnike, usredsredite se na suštinu svakog: definicije, obaveze, mere zaštite i brojčane vrednosti. Napravite sopstvene beleške.
• Vežbajte procenu rizika: Pre polaganja, vežbajte pisanje procena za različita radna mesta. Koristite listu opasnosti i štetnosti i jednu od metoda (Kinney, 5x5). Obratite pažnju na formu: opis posla, opasnosti, procena, mere, zaključak.
• Pratite promene: Budite u toku sa najavama novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, jer će on doneti značajne promene u vezi sa uslovima za rad i obnavljanjem licence.

Šta očekivati na dan polaganja? Organizacija i atmosfera

Polaganje obično počinje u 9 časova. Kandidati se prozivaju po abecednom redu, a trudnice imaju prednost. Zbog epidemioloških mera, obavezno je nošenje maski i rukavica, a održava se fizički distanca. Ispit traje nekoliko sati, u zavisnosti od brzine prolaženja kroz peteljku. Prisustvuje vam se četveročlana komisija. Iskustva su da su ispitivači uglavnom korektni, spremni da pomognu ako se zapne, ali su rigorozni kada vide da kandidat uopšte nije upoznat sa materijom. „Sreća igra ulogu u tome koja pitanja izvučete, ali bez znanja ne možete proći“, kaže jedan od polaznika.

Važno je biti smiren i koncizan. Ako znate odgovor, krenite da ga izlažete. Ispitivači često prekidaju nakon nekoliko rečenica ako vide da znate suštinu. Ako ste nesigurni, pokušajte da logički zaključite ili se oslonite na svoje praktično iskustvo.

Nakon ispita: Licenca, obnavljanje i novi zakon

Položen ispit je prvi korak. Nakon toga, dobijate uverenje o položenom stručnom ispitu, na osnovu koga se zapošljavate kao lice za BZR. Međutim, na pomolu su velike promene. Naime, u skupštinskoj proceduri je nacrt novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.

Prema tom nacrtu, uvodi se sistem licenciranja. Licenca za obavljanje poslova BZR bi se primala na osnovu položenog stručnog ispita, obrazovanja i iskustva, važila bi 5 godina i koštala oko 3000 dinara. Da bi se obnovila, neophodno bi bilo tokom tih pet godina prikupljati bodove kroz dodatna usavršavanja, edukacije i seminare. Ovo je predmet brojnih diskusija, jer bi mnoge koji već rade u struci, a nemaju formalno tehničko obrazovanje, mogle da dovede u nezavidan položaj.

Nacrt takođe uvodi nove termine: savetnik i saradnik za bezbednost i zdravlje na radu. Za ova zvanja bi se tražilo visoko obrazovanje stečeno u okviru tehničko-tehnoloških nauka (minimum 180 ili 240 ESPB bodova). Postoji i tranzicioni period za one sa iskustvom - navodi se da će lica sa minimum 5 godina iskustva moći da nastave da rade bez tehničkog fakulteta, pod uslovom da u tom periodu dopune obrazovanje. Ove odredbe izazivaju zabrinutost kod mnogih praktičara koji nemaju takav fakultet, ali imaju dugogodišnje iskustvo i položen stručni ispit.

Često postavljana pitanja (FAQ) - Na osnovu foruma

Da li mogu da polažem ispit ako nemam tehnički fakultet?

Prema važećim propisima - DA. Za polaganje stručnog ispita nije uslovljen tip fakulteta. Međutim, budite svesni da novi zakon, ako bude usvojen, može promeniti ovo za buduća licenciranja.

Šta ako padnem samo jedan deo ispita?

Ako položite opšti deo (1. i 2.) i pismeni deo (procenu rizika), a padnete usmeni deo pravilnika, sledeći put polažete samo taj deo i plaćate 70% punog iznosa takse.

Da li je dovoljno samo da učim iz skripte?

Rizik je veliki. Skripte su često neažurne i ne pokrivaju sve detalje koje komisija traži. Uvijek proverite propise, posebno one koji su se nedavno menjali.

Koja radna mesta su sa povećanim rizikom?

To su mesta gde su radnici izloženi opasnostima od pada s visine (zidari, tesari, dimničari), rada u dubini, eksplozivnim atmosferama, hemijskim kancerogenima, itd. Procena zavisi od konkretnih uslova rada.

Kako izgleda prijava za polaganje kada polažem samo drugi put (usmeni deo)?

Šaljete obrazac 1A, dokaz o uplati samo dela takse za ispit (oko 70% od punog iznosa) i taksu od 320 dinara za rešenje. Ne šaljete ponovo kopiju diplome.

Zaključak: Priprema, strpljenje i informisanost

Polaganje stručnog ispita za BZR je izazov koji zahteva ozbiljnu pripremu, ali je sasvim savladiv uz dobru organizaciju. Ključ je u razumevanju cele strukture ispita, temeljnom proučavanju propisa i vežbanju praktičnog dela - procene rizika. Koristite iskustva prethodnih polaznika, ali nemojte da se oslanjate isključivo na "sreću" pri izvlačenju pitanja.

Budite informisani o predstojećim zakonskim promenama koje će oblikovati budućnost ove profesije. Bezbednost i zdravlje na radu nisu samo formalnost; radi se o zaštiti ljudskih života, a znanje stečeno pripremom za ovaj ispit predstavlja temelj odgovornog i kompetentnog rada u ovoj važnoj oblasti. Srećno na ispitu!